Piše: Subašić S. Hasan
Ovom zgodom neće biti na odmet ako progovorimo koju kako se nekada, a kako se danas pozdravlja. Prilikom svakog pozdravljanja uspostavljaju se određene veze i odnosi. To je trenutak upoznavanja, prepoznavanja pri susretu bliskih prijatelja, komšija, poslovnih prijatelja ili sasvim nepoznatih ljudi. Kako su se Muslimani nekada podzravljali Antun Hangi piše :
„Kada se sastanu dva prijatelja na ulici, učine temana, to jest oni pozdravljaju jedan drugoga dotaknuv se desnom rukom prsa, usta i čela. Tim hoće da kažu: „Pozdravljam te od srca, izričem ti to ustima i dajem ti čast umom svojim“. Ako je jutro, veli mlađi starijemu: „Selamun aleikium“ „Božija ti milost“, a ovaj mu odgovara: „Aleikumu selam“ „I tebi neka je“.Odmah zatim dodaje prvi: „Sabah hairola“. „Dobro, ili sretno jutro“, a onaj mu odgovara: „Allah razosum“. „Bog ti dao“! Ako se sastanu u podne, veli jedan drugom: „Selamun aleikum“ i „Aleikumu selam“, a odmah zatim: „Merhaba“, „Zdravo“.Uveče kaže mlađi starijem: „Selamun aleikum“, a ova mu odgovara: „Aleikum selam“. Iza toga veli jedan: „Akšam šerif hajrosum“ ili kraće: „Akšam hajrola“, „Dobro ti večer“, a drugi: „Allah razosum ili „Allah emanet ola“......
„Kada Musliman dođe u kahvu, na dućan ili u privatnu kuću ne pozdravlja on odmah niti domaćina niti goste, nego sjeda na minder ili sećiju, a onda tek veli: „Selamun aleikum“...... Iza toga mu jedan po jedan kaže: „merhaba Huso...“ a on njima redom odgovara: „Merhaba Suljo“....“Merhaba Ibro....“ Kada odlazi iz kuće ili iz kahve, vele neki: „Odoh ja“, a neki „Dovale“, „Ejvallah“ „U dobar čas“, a svi mu odgovaraju:“Ejsahadile“. „Sretno pošo“....
„Kada ko polazi na daleki put, pozdravlja znance i prijatelje sa: „Ejvallah“ ili „Ejdovale“, a oni mu odgovaraju: „Ejsa-hašao“, a on njima: „Allah razosum“ ili „Hoš bulduk“ „Bolje vas našao“. Iza toga pitaju ga: „Zdravo?“ – „Mirno“ ili „Zdravo putovao'“, a on njima „Zdravo, hvala Bogu. Kako ti?“ itd.....
„Interesantno ne samo kod Muslimana, nego kod svih Bošnjaka uopšte, da će te svaki, iza kako te je pozdravio, pa i na sokaku, uvijek upitati : „Kako si'“ odgovori mu: „Dobro, hvala Bogu., Kako ti'“....
Oduvijek je pozdrav predstavljao najmanju muguću mjeru komunikacije u društvu, koja nastoji spojiti različite ljude. Kod svih naroda u BiH postoje pravila pozdravljanja u svim situacijama. Postoje i vjerski pozdravi kod svih konfesija i oni su u suštini pozitivni. Međutim, ponekad se i zloupotrebljavaju. Korištenjem „na pogrešnom mjestu“ ne sadrže više samo univerzalne poruke mira i ljubavi, nego druge i drugačije; dovode u neugodnu poziciju, ili u krajnjem slučaju, vrijeđaju. Evo, šta mi , nedavno, ispriča čovjek: „ Došao sam u jednu javnu ustanovu kako bih regulisao neka svoja prava. Ulazeći u kancelariju pozdravim sa „Dobar dan“. Službenica mi oštro odbrusi: „Ovdje se tako ne pozdravlja“. Velim: „Oprostite, gospođo, nisam znao - Nisam ja za vas gospođa ja sam hanuma. Iznenađen , pogledam na vrata ništa ne piše kako da se pozdravi pri ulasku u kancelariju . Poslije sam saznao kako sam trebao pozdraviti. Mislio sam da se Muslimani između sebe tako pozdravljaju i da to neće tražiti od pripadnika drugih narodnosti.“
Šetajući putem od svoje kuće do Ravana i nazad, srećem učenike i mlade ljude. Mnogi od njih me pozdravljaju sa „Kako ste“, ili „Kako si“, na što im odgovaram „Hvala na pitanju, dobro sam, a kako si ti“, a onim starijim obično odgovorim „ Troljavo“ misleći na svoje zdravlje. Sva ova omladina koju danas srećem i koja mi se javlja rođena je u toku ili poslije rata. Rat je promjenio ljude pa i pozdrave s kojim su se oni nekad pozdravljali. Neko se sjetio, tokom proteklih godina da su uobičajeno „dobar dan“ i „dobro jutro“ komunistički pozdravi, kao i ono „doviđenja“, pa je umjesto njih uveo nove „kako ste“. Oni su vrijedili za nepoznate ljude ili ljude drugih socijalnih slojeva, dok su za vjernike važili vjerski, ali isto tako promjenjeni pozdravi.
Zanimljivo je da se još krajem 18. stoljeća kod svih Bošnjaka različitih socijalnih zajednica pojavljuje pozdrav „Kako si „ ili „Kako ste“, o čemu takođe piše i sam Antun Hangi prilikom službovanja u Bosni. Dakle, ovaj pozdrav nije nastao u posljeratnom periodu, nego je samo izvučen iz zaborava naših pradjedova.
Meni, zaista ne smeta pozdrav Selam, Dobar dan, Kako ste, niti pozdravi drugih socijalnih grupa . Vjerujem da dijelim vaše mišljenje da treba voditi računa o tome da smo multirelgiozno društvo i da, svojim pozdravom , slučajno ne uvrijedimo osjećanja pozdravljenog, što se naročito može odnositi pri ulasku u javne ustanove ili službe.
Međutim, ono što mi najviše smeta, a, vjerujem,i vama jeste kada se na pozdrav uopšte ne odgovori, odnosno odgovori se, jednostavno , šutnjom . Nažalost, i ovaj način ljudske komunikacije je kod nas zaživio. Učini mi se primjerenim da prepričam razočarenje nekoliko lica koji su, u namjeri da plate svoje obaveze utroška električne energije u ispostavi Elektrodistribucije u Tešnju, naišli ne samo na zaključana vrata šalter sale ove ustanove, nego su, a to nije nikakav izuzetak, naišli i na šutnju pri pozdravljanju i na ulasku i na njihovom izlasku iz ove javne ustanove. Kako je bio i pijačni dan , požurile redovne platiše da izmire svoje obaveze i uplate dugovanja. Među njima najviše penzionera, jer, zaboga , oni su u svemu najurednije platiše. Ali ne leži vraže, šalter sala zaključana za vrijeme pauze, bez ijednog dežurnog radnika da pokupi pare od naroda.Hajde što uredno ne uslužiše svoje platiše od kojih žive, ali što na njihove pozdrave ne odgovaraju nikome nije jasno , a najmanje meni. Zaključiću, na kraju, da je to ipak stvar kućnog odgoja i pristojnog ponašanja. Ili je to bonton ustanovljen u ovom i njemu sličnim radnim kolektivima.
Subašić S. Hasan
Ni komentarjev:
Objavite komentar